Jučer sam pokušao objasniti da laicizacija Franka Pavonea nije ni nepravedna ni iznenađujuća, iako postupak Vatikana u tom slučaju ostavlja mnogo toga za raspravu. Ali mnogi vjerni katolici nastavljaju postavljati vrlo razumno pitanje: Zašto je Pavone laiciziran, a svećenici poput o. Jamesa Martina i o. Marka Rupnika i dalje na dobrom glasu i u aktivnoj službi?
Mogu odgovoriti i na to pitanje. Nemojte me kriviti ako vam se odgovor ne sviđa; jer se odgovor ne sviđa niti meni!
Rečeno nam je da je Pavone bio laiciziran zbog svojih “blasfemičnih izjava” i “uporne neposlušnosti” svojim poglavarima. Optužba za “blasfemičnu izjava“ nije objašnjena, a to je optužba koja bi se mogla postaviti protiv drugih svećenika koji omalovažavaju Crkvu, njezin nauk i sakramente. Je li blasfemična komunikacija dovoljna da opravda laicizaciju? Čini se malo vjerojatnim. Dakle, priznajmo da ne znamo točno što je apostolski nuncij mislio pod tom optužbom, ostavimo to po strani i usredotočimo se na ono što je relativno jasno, a to je optužba za neposluh.
Pavone je odbio izvršiti naredbu svog biskupa; što je potvrđeno. Biskup ga je disciplinski kaznio, a Pavone je podnio žalbu u Rimu i nakon godina kanonskih prepirki izrečena je stroga kazna.
Dok je Pavone posvetio svoj život obrani ljudskog života – što je poziv koji je u potpunosti u skladu s naukom Crkve – o. J. Martin je svoju energiju usmjerio na redefiniranje crkvenog nauka o homoseksualnosti. Ako mislite da je ova misija fundamentalno nespojiva s njegovim statusom katoličkog svećenika, slažem se svim srcem. Je li se njegova neprestana kritika crkvenih nauka približila razini bogohuljenja? Mogli bismo raspravljati o tom pitanju. Ali oko jednog pitanja ne može biti rasprave. O. Martin nije bio neposlušan svojim redovničkim poglavarima. Naprotiv, on ima njihovu entuzijastičnu podršku.
Još su teže optužbe protiv o. Rupnika. Optužen je – i proglašen krivim – za zlostavljanje časnih sestara i za povredu sakramenta pomirenja. Te su stvari jednako ozbiljne kao i “bogohulna komunikacija“. Ipak, on ostaje u službi (iako teoretski ograničenoj). Stvar je u tome što o. Rupnik nije bio neposlušan svojim redovničkim poglavarima. Naprotiv, on ima njihovu entuzijastičnu podršku
Je li koincidencija da su o. Martin i o. Rupnik isusovci, i da ih njihovi poglavari i institucije Crkve podržavaju?
